Dositej Obradović-Život i priključenija

Dositej Obradović

(1742-1811)

Rođen u Banatskom Čakovcu, rano je ostao siroče, školuje ga rođak, kao dete čita samo knjige o svecima te želeći da postane svetac ide u manastir, ali je na intervenciju rođaka vraćen, odlazi u Temišvar da uči pravljenje kapa. Noć kršom na tavanu čita žitija svetaca zbog čega dolazi u sukob sa gazdom. Ponovo napušta zanat i beži u manastir Hopovo na Fruškoj Gori, da bi mogao da čita knjige. Ovde se brzo ističe svojom učenošću, te ga tumač savetuje da napusti manastir i krene u svet da uči knjigu i nauku jer je za njega šteta da ostane u manastiru. Ovaj pametni savet tumača Teodora Milutinovićla bio je presudan za dalji Dositejev život. Posle izlaska iz manastira odlazi u Dalmaciju gde postaje učitelj gde je naučio italijanski jezik, odlazi u Zagreb gde uči francuski, nemački, latinski, odlazi u Grčku gde pohađa školu čuvenog reformatora grčkog jezika Jerateja Dendrina. Odlazi u Nemačku u Hale i sluša predavanja iz filozofije i logike kod čuvenog profesora Eberharda. Odlazi u London gde je naučio engleski jezik. Odlazi u Moldaviju, radi kao učitelj plemićkih sinova. Tu ga je zatekla vest da je u Srbiji izbila buna (1804., I srpski ustanak) i on dolazi u Srbiju da svojim znanjem pomogne srpskom narodu kao veliki patriota.

Ustanici su ga primili lepo i postaje prvi ministar prosvete u kneževini Srbiji. Zajedno sa Vukom otvara u Beogradu Veliku školu(1808.) koja ima rang fakulteta i bio je jedan od prvih profesora. Umro je 1811. i sahranjen je u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Njegova najznačajnija dela su:
autobiografija „Život i priključenija“(1783.)
pismo „Pismo ljubeznom Haralampiju“(1783.)
„Saveti zdravoga razuma“(saveti za omladince)(1784.)
basne, pesme: „Pesma o izbavljeniju Serbije“
„Pesma na insurekciju(ustanak) Serbijanov“

Život i priključenija

U predgovoru govori da je delo posvećeno srpskom narodu da ga prosveti i pouči, da ga uputi u život ostalih kulturnih naroda Evrope. Ističe kao najvažnije vaspitanje omladine u zdravom racionalističkom duhu. Najavio je svoje delo biografsko pisano u dva dela, želeo je da mladi pođu putem prosvete odmah, a ne da kao on gube najlepše godine u manastiru. Izneo je oštru osudu manastirskog života koja je u delu u toliko snažnija jer je izriče sam tumač koji kaže da manastiri treba da budu na korist naroda za prosvećenje, a ne za zaglupljivanje.

U delu ima mnogo lirskih momenata, u kojima se zapaža mlada i osetljiva duša Dimitrija Obradovića. Dirljivi su opisi opraštanja od groba majke i sestre Julijane kao i opis rodnog sela njegove majke(sentimentalno-preterana osećajnost).

Racionalizam proističe iz velike ljubavi prema srpskom narodu i iz dobro poznatih savremenih prilika. Za njegov rad je značajno zalaganje za narodni jezik i štampanje knjiga. Njegove reči su bile da su narodu potrebne knjige, a ne zvona i praporci.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s