ROMANTIZAM

Javlja se posle Buržoaske revolucije (1789), krajem 18. i početkom 19. veka, a traje do sredine 19. veka (revolucija 1848. godine u većini evropskih zemalja).

Nastaje kao svojevrsna reakcija na klasicizam. U ovoj epohi uočavamo 2 faze:

  1. predromantizam
  2. razvijeni romantizam

Borili su se za slobodu, jednakost, bratstvo (3 ideala). Dolazi do osporavanja ova 3 ideala – razočarenje – pesnici reagovali tako što su pisali dela – kod njih dominira osećanje zatvorenosti i bezizlaza (kao reakcija novonastalih prilika posle revolucije).

Odbacuje se razum, potenciraju se osećanja, mašta, prisutni su snovi, halucinacije (iracionalne stvari). Prevazilaženje stvarnosti može da se ostvari na 2 načina: prostorno (stvarno i fiktivno) i vremenski (u prošlost (češće) i u budućnost).

Uzori su drugačiji od uzora klasicista (antička klasična književnost), sad je narodna i srednjovekovna literatura.

Naglašeno je osećanje patriotizma (rodoljublja), naročito pesnika koji su pripadali narodima pod tuđinskom vlašću (srpski pesnici).

Dosta se govori o slobodi, razvija se kult slobode – pogazuje pesma „Šijonskom sužnju” od Bajrona.

Priroda je velika tema romantičara, javlja se i kult prirode.

Njegoš: Ko je ono na visokom brdu? – svemoć pesnika (poredi se sa Bogom), pesnici učestvuju u večitim procesima u vasioni.

Novalis: Pravi pesnik je sveznajući – gleda se na pesnika kao na genijalno biće.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s