Aleksandar Sergejevič Puškin-Evgenije Onjegin

Kompozicija u 10 glava. Ovo je roman u stihovima, u Onjeginskim strofama od 14 stihova (osmerci i deveterci). Roman u stihu; napisan je u licu jednine. Pripovetka ima manje strana od romana; ona obično predstavlja jednu epizodu nekog lika, dok roman nekog prikazuje i ceo život nekog lika. Puškin se u romanu distancira od glavnog junaka, da bi nam dao do znanja da Onjegin nije autobiografsko delo.

Tema romana “Evgenije Onjegin”: život mladih plemića s početka 19. veka.

Početak: Evgenijeve osobine su oholost, ravnodušnost i umišljena nadmoćnost.

Glavni junaci: Onjegin, Lenski, Tatjana, Olga i sam pisac.

U romanu je prikazano ono vreme i ono društvo kome je i Onjegin sam pripadao. Nosilac ovakvog načina života jeste Onjegin u kome su objedinjene sve osobine karakteristične za besposlene i bogate ljude. Viđenje života kroz prizmu dosade, neprilagođenost, odsustvo samokritičnosti, nekorisno znanje, lenjost.

Onjegin napušta Petrovgrad, ne samo zbog konkretnih stvari (smrt strica, nasledstvo, dugovi) nego i zvog vlastitog osećanja nezadovoljstva i svetom i sobom. Preokret u junaku samo na prvi pogled javlja se dolaskom u selo, ali ubrzo preovladava dobro poznata dosada ili splin kao glavno obeležje osećanja čitave generacije.

Lenski je podjenako značajan i ako sasvim suprotan. Najpre on unosi malo razonode u prazan život i tako se postepeno razvija njihovo prijateljstvo. Lenski je tip romantičarskog pesnika koga Puškin kroz reči Onjegina kritikuje. Ovde se prepoznaje razmedja dveju epoha (romantizma i realnizma). Sve što Lenskog simbolizuje za Onjegina je stvar prošlosti ali on ipak voli svog prijatelja, jer u njemu prepoznaje sebe iz mladosti.

Tatjana i Olga simbolizuju rusko selo, mladost, lepotu, ljubav ali je samom Puškinu omiljenija Tatjana.

Tatjana: verna, čestita žena, iako voli Onjegina odlučuje da ostane verna svom mužu, nasuprot njenoj sestri Olgi kojoj prija pažnja Onjegina i koketa je, brzo je zaboravila Lenskog i udala se za drugog.

Pored ovih junaka u delu se javlja i sam pisac i to kada govori o raspusnoj mladosti provedenoj u razbibrigi i zabavama i kada govori o selu odnostno o prirodi. Na više mesta pisac se svesno distancira od svog junaka ne želeći da ga neko poistoveti sa njim. Sa druge strane postaje i mesta na kojima pisac ističe kako ima sličnosti sa Onjeginom (način na koji su proveli mladost). Onjegin je preteča takozvanih suvišnih ljudi tj. onih koji ne mogu za sebe pronaći nikakvu strast niti interesovanje. Njih ne može ispuniti ni ljubav ni stvaralaštvo. Onjegin se u toku romana menja, ali ne uspeva da u sebi iskoreni onu konstantu njegovog života, dosadu.

Najupečatljivija scena koja pokazuje njegovu ravnodušnost jeste raspoloženje pred dvoboj. Kada vidi Tatjanu u drugačijem ambijentu, on menja mišljenje, te u njemu preovladava taština, oholost, dotadašnje navike, mentalitet. On ipak sudi o ličnostima pre svega na osnovu njihove pojavnosti.

Na kraju on deluje još nezadovoljniji i prazniji budući da ne uspeva da se istinski promeni.

Lik Onjegina:

Lik – skup moralnih, misaonih, osećajnih karakteristika – etika (pratimo kako lik reaguje u određenim situacijama; govor lika; njegovo ponašanje; kakav je njegov moral; obrazovanje, ponašanje prema drugim likovima; kakvog je karaktera).

Onjegin je mlad, pun zdravlja, neoprezan; ali i pored svog mladog duha, on nije srećan: bio je besposličar; njegov dotadašnji život mu je dosadio; bilo mu je dosta svih neverstava; dojadilo mu je da se petvara; da se pravi da mu je dobro i kada nije; (da pije šampanjac zbog drugova i kad mu to ne prija – ovo govori i o njegovom statusu – odrastao je u bogatoj porodici) ;

On napušta svoj dom u potrazi za nečim novim, drugacijim.

Duša mu je postala hladna; ništa mu više nije skretalo pažnju; ni nežni pogledi, niti uzdasi lokalnih devojaka; niti kakve spletke društva u kojima je do tada učestovao.

Napustio je sve; do tada njegove ljubavnice; čedne, nežne, vredne, pametne; i ostalom muškom svetu nedostižne.

On je bio, kako ga Puškin naziva “otpadnik od burnih strasti”; sad je zatvoren u kući i počeo je da piše, mada mu to nije išlo od ruke – ovo dokazuje da je bio i jako obrazovan; i nakon pisanja (koje mu nije islo) i čitanja mnoštva knjiga; ostavlja i njih, baš kao što je ostavio žene; sve mu je dosadilo.

Onjegin ima zajedljiv um; brz i hladan; postao mračnog lika; naspram onog prošlog avanturističkog – više se ničemu u životu ne raduje; izgubio je životnu radost; niko mu više nije zanimljiv.

Tatjana: verna, čestita žena, iako voli Onjegina odlučuje da ostane verna svom mužu, nasuprot njenoj sestri Olgi kojoj prija pažnja Onjegina i koketa je, brzo je zaboravila Lenskog i udala se za drugog.

Pored ovih junaka u delu se javlja i sam pisac i to kada govori o raspusnoj mladosti provedenoj u razbibrigi i zabavama i kada govori o selu odnostno o prirodi. Na više mesta pisac se svesno distancira od svog junaka ne želeći da ga neko poistoveti sa njim. Sa druge strane postaje i mesta na kojima pisac ističe kako ima sličnosti sa Onjeginom (način na koji su proveli mladost). Onjegin je preteča takozvanih suvišnih ljudi tj. onih koji ne mogu za sebe pronaći nikakvu strast niti interesovanje. Njih ne može ispuniti ni ljubav ni stvaralaštvo. Onjegin se u toku romana menja, ali ne uspeva da u sebi iskoreni onu konstantu njegovog života, dosadu.

Najupečatljivija scena koja pokazuje njegovu ravnodušnost jeste raspoloženje pred dvoboj. Kada vidi Tatjanu u drugačijem ambijentu, on menja mišljenje, te u njemu preovladava taština, oholost, dotadašnje navike, mentalitet. On ipak sudi o ličnostima pre svega na osnovu njihove pojavnosti.

Na kraju on deluje još nezadovoljniji i prazniji budući da ne uspeva da se istinski promeni.

Lik Onjegina:

Lik – skup moralnih, misaonih, osećajnih karakteristika – etika (pratimo kako lik reaguje u određenim situacijama; govor lika; njegovo ponašanje; kakav je njegov moral; obrazovanje, ponašanje prema drugim likovima; kakvog je karaktera).

Onjegin je mlad, pun zdravlja, neoprezan; ali i pored svog mladog duha, on nije srećan: bio je besposličar; njegov dotadašnji život mu je dosadio; bilo mu je dosta svih neverstava; dojadilo mu je da se petvara; da se pravi da mu je dobro i kada nije; (da pije šampanjac zbog drugova i kad mu to ne prija – ovo govori i o njegovom statusu – odrastao je u bogatoj porodici) ;

On napušta svoj dom u potrazi za nečim novim, drugacijim.

Duša mu je postala hladna; ništa mu više nije skretalo pažnju; ni nežni pogledi, niti uzdasi lokalnih devojaka; niti kakve spletke društva u kojima je do tada učestovao.

Napustio je sve;  do tada njegove ljubavnice; čedne, nežne, vredne, pametne; i ostalom muškom svetu nedostižne.

On je bio, kako ga Puškin naziva “otpadnik od burnih strasti”; sad je zatvoren u kući i počeo je da piše, mada mu to nije išlo od ruke – ovo dokazuje da je bio i jako obrazovan; i nakon pisanja (koje mu nije islo) i čitanja mnoštva knjiga; ostavlja i njih, baš kao što je ostavio žene; sve mu je dosadilo.

Onjegin ima zajedljiv um; brz i hladan; postao mračnog lika; naspram  onog prošlog avanturističkog – više se ničemu u životu ne raduje; izgubio je životnu radost; niko mu više nije zanimljiv.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s